BANJALUKA – Neprestani politički pritisci, verbalni napadi i ekonomsko iscrpljivanje kritičkih medija ostavljaju ozbiljne posljedice na novinare i dodatno sužavaju prostor za slobodno i nezavisno izvještavanje u Republici Srpskoj, upozorili su učesnici panel diskusije održane u Kući ljudskih prava u Banjaluci.

Učesnici panela, novinari, urednici, medijski analitičari i predstavnici Evropske unije upozorili su da se prostor za slobodno i kritičko novinarstvo u Republici Srpskoj kontinuirano sužava, a da su predstavnici vlasti iskoristili razne mehanizme da se obračunaju sa malom grupom istraživačkih i kritičkih novinara.

Panel o pritiscima koje trpe kritički glasovi pod nazivom “Mediji između javnog interesa, političkih pritisaka i EU standarda”, organizovao je portal CAPITAL u saradnji sa partnerima e-Trafika.net i Gerila.info.

Govoreći o posljedicama neprestanih napada na novinare i medije proteklih godina, analitičarka Tanja Topić istakla je da kontinuirani verbalni ispadi nosilaca najviših funkcija ostavljaju trajne posljedice i nepovratno truju društvo.

“Posljedice su trajne, a mi smo pokazali i koliko smo spremni da trpimo, kao i građani. Na primjer, imali smo na vlasti Milorada Dodika koji 20 godina vrijeđa žene. Gledali smo ga kako to radi sa govornice i gledali smo iza njega jednu ženu koja se tome smije i aplaudira, kao i cijela dvorana kojoj se obraća. Odmah nakon toga, on je glavni panelista na osmomartovskom događaju na kojem priča o ženskim pravima, dok mu aplaudiraju“, objašnjava Topić i dodaje da je isti odnos i prema medijima i novinarima koje nije štedio u svojim govorima, a da su ovu matricu preuzeli svi koji se ugledaju na njega.

Kaže da su ovakve scene razorile naše društvo, a da je naš javni prostor potpuno kontaminiran otrovnom retorikom. Kaže da je cilj ovakvog odnosa prema medijima i novinarima da se otjeraju i da ostanu samo oni koje žele da gledaju, oni koji su im poslušni.

“To pokušavaju sa svima koji kritički misle. Međutim, novinari i svi ostali koji kritički razmišljaju su preživjeli 20 godina toga. Ako smo opstali do sada, iako sam svjesna da smo na rubu snaga, potrošeni i sagorjeli, mi smo ipak izabrali sve ovo. Izabrali smo teži put i ne vidim nijedan razlog za odustajanje“, kaže Topić.

Novinar Gerile i Oslobođenja Goran Dakić kaže da je veliki problem što su novinari prihvatili ovakvo ponašanje političara, zbog čega izostaje adekvatna reakcija na njihovu bahatost i nepoštovanje.

“Prihvatili smo ponašanje političara kao normalno i ne reagujemo kako bismo trebali. Šteta je što nemamo udruženje, jer Klub novinara više ne postoji, a Udruženje novinara RS, iako postoji formalno pravno ne radi apsolutno ništa“, kaže Dakić.

Govoreći o napadima koje je on lično pretrpio, prvenstveno o zabrani ulaska u Palatu Republike Srpske, Dakić je dodao da se ne plaši takvih situacija i da je to samo znak da oni itekako čitaju šta mi pišemo.

Jedan od načina na koji se vrši pritisak na kritičke medije jeste i neravnopravan položaj na tržištu rada, ocijenila je glavna i odgovorna urednica Nezavisnih novina Sandra Gojković Arbutina.

Kaže da se nekada ranije i moglo konkurisati “državnim” servisima u smislu plate, ali da su ih sada značajno povećali i tako otimaju novinare malim medijima.

“Nekada smo se mogli i oko plata da se natežemo sa javnim medijima, ali to više nije moguće. Osim toga, sve manje ljudi imaju živaca i zdravlja da se sa njima nose. Mi moramo da tražimo način da sačuvamo zdrav razum i zdravlje u ovim uslovima, da sačuvamo naš mikrosvijet. Bez solidarnosti nas nema nigdje. Iako smo oštećeni i rasuti, moramo naći načina da opstanemo i pomognemo jedni drugima“, kaže Gojković Arbutina i dodaje da se najmanje priča o tome koliko na novinare kao pojedince utiču sva dešavanja i koliko im svaka podrška znači.

Glavni i odgovorni urednik portala CAPITAL Siniša Vukelić posebno se osvrnuo na finansiranje medija, pogotovo nezavisnih, kritičkih portala, koji zavise od međunarodne pomoći i konkursa, a koji su zbog toga stalno na udaru.

“Mi bismo voljeli da nezavisni, nepristrasni i kritički mediji ne žive od finansiranja od međunarodnih donacija i konkursa, ali njihova opstanak bez toga nije moguć. Nama je uskraćeno oglašavanje i radi se na tome da se ugasimo. Nama je potreban fond za razvoj medija“, kaže Vukelić.

Ističući koliko je značaj malobrojnih medija i novinara koji se bave istraživačkim novinarstvom, Vukelić kaže da se to vidi i u tome koliko su se vlasti zadale za njihovo gašenje.

“Relativno mala grupa ljudi koja radi za nekoliko medija toliko nervira nosioce funkcija da su zbog nas mijenjali zakone. To znači da nas čitaju. Da ne čitaju, ne bi upregli to što radimo, ne bi upregli sve poluge države da nas zaustave“, kaže Vukelić.

Portparol Evropske unije u Bosni i Hercegovini Ferdinand Koenig je rekao novinarima da je situacija zabrinjavajuća i da se prostor za rad slobodnih medija smanjuje.

“Sloboda medija i govora je nešto na šta posebno obraćamo pažnju i o čemu redovno izvještavamo. Mediji u BiH su pod velikim pritiscima, političkim i ekonomskim, što može da vodi prema određenom obliku autocenzure. Kriminalizacija klevete u Srpskoj se pojavila kao novi alat koji se može iskoristiti za dodatno smanjivanje slobodnog prostora. Za nas je to neprihvatljivo“, rekao je Koening.

Andrijana Pisarević/Capital